MRKOVSKA TARANA
Izvor: Štampani časopis “Glas Mrkojevića” br. 5
Autor: Đulija Duškić – Pljakić
Tarana se može pripremati na dva načina. Moja baba je mijesila taranu s kisjelim mlijekom. Ja sam pokušala na drugi način, mlijeko i kvasac ima blaži ukus. Potrebna su 2 litra mlijeka i 2 kašike suvog kvasca. Kvasac treba promiješati u 0.5l toplog mlijeka i dodati kašiku šećera. Nakon pola sata dodaje se brašno, ostatak mlijeka i so (npr. 2 kašike). Zatim treba zamijesiti tvrdo tijesto. Ostavljamo tako preko noći da bi „nadošlo“, a ujutru se na lencunima na suncu tijesto cjepka na komade. Kako se prosušuje, cjepkamo na sve sitnije komade. Dovoljno prosušeno trljamo dlanovima jer se tako pri lencunu sitni još više. Kada se dovoljno usitni, prosijemo kroz rešeto ili đevđir. Tako prosijana tarana suši se na suncu i povremeno se promiješa rukom. Važno je napomenuti da treba da se suši najmanje 2–3 dana, iz prostog razloga što se dobro osušena tarana gotovo ne može pokvariti.
Tarana ima 2 tradicionalna načina pripreme, to su kuvana tarana i žmira. Ja sam isprobala još ponešto, npr. dodajem je boraniji jer joj daje odličan ukus. Kad kuvam boraniju, obično dodam šaku tarane nekih 20 minuta prije kraja kuvanja. Može se dodati i raznim čorbama s povrćem.
Kuvana tarana se po tradiciji priprema „odokativno“. Stavljamo otprilike 2 litra vode u šerpu da se zagrije. Čim voda počne da se grije, tj. prije nego sasvim provri, izdvajamo u posudi 250–300g tarane (u zavisnosti od toga koliku gustinu želimo) i dodamo malo soli u vodu. Zatim polako sipamo taranu miješajući varjačom. Kada provri, kuvamo na laganoj vatri do pola sata, u posudi izmrvimo hljeb (kukuruzni ili drugi) i dodamo u kuvanu taranu i promiješamo da bi se dobro sjedinilo. Potom u tiganju zagrijemo ulje do ključanja i prelijemo ga preko tarane. Ovo jelo se služi toplo. Jede se sa sirom ili pekmezom.
Da bi se dobila žmira, u tiganju se prži suva tarana na malo ulja. Potrebno je često miješati da ne bi zagorjelo. Kada dobije svijetlo-braon boju, tj. više crvenkastu, polako treba preliti ključalom vodom (razmjera 3 : 1 u odnosu na taranu), neprestano miješajući. Tako dobijamo obrok kašastog izgleda i specifičnog ukusa. Služi se toplo.
Treba napomenuti i da se žmira može jesti i kada je samo pržena, što je vrlo ukusno. Naravno, pri prženju se dodaje malo soli…
